K A D A  S T V A R I  P O S T A N U  N O R M A L N E

        Šetam ulicom i razmišljam...
        Preskačem otvorenu šahtu
        (koju niko već godinama ne zatvara),
        trudim se da ne zgazim mrtvog vrapca koji,
        polutruo, leži na ulici danima...
        i razmišljam:
        kako je to, kada stvari postanu normalne...
        ... i ostanu takve?

         Polako,
         taj osećaj mi prolazi kroz telo,
         dolazi sa svih strana:
             od nasmejanog komšijskog lica
             iz mirisa nedeljnog ručka
             od zvonjave budilnika
             iz televizora...

         Muka mi je!
         Bežim!